ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Прва седмица у јуну обиљежава се као Европска седмица дјеце чији су родитељи у затвору, са циљем да се сензибилишу стручњаци и јавност у заштити ове вишеструко рањиве категорије дјеце.

Иако сама дјеца нису учинила ништа лоше и она су кажњена. Кажњена су јер су „изгубила˝ родитеља, кажњена су због оног што је родитељ урадио и „обиљежена˝ од својих вршњака. Реакције дјеце у тим ситуацијама могу бити врло различите, прије свега оне емоционалне природе, страх, збуњеност, срамота, осјећај напуштености, а родитељ врло често нема одговора на питања која дијете у вези са насталом ситуацијом поставља или једноставно о томе не жели разговарати са дјететом.

Родитељ који издржава казну затвора не престаје бити родитељ. Једна од ситуација која се у пракси намеће је остваривање права дјетета на контакте са родитељем који издржава казну затвора. Дјеца чији су родитељи на издржавају казну затвора су само дјеца, зато и њихово право на контакте са родитељем који издржава казну затвора, као и остваривање свих других права треба бити омогућено у складу са дјететовим најбољим интересом.