ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

У поводу 4. јуна Међународног дана дјеце жртава насиља у Министарству породице, омладине и спорта, које је одговорно за израду годишњег извјештаја о насиљу над дјецом, данас ће бити одржан састанак са координаторима из свих надлежних ресора.

Протокол о поступању у случају насиља, злостављања или занемаривања дјеце потписан је 20. новембра 2012. године и исти је успоставио обавезујуће стандарде поступања надлежних служби по пријави или сазнању да је дијете изложено било којем облику насиља, Протокол дефинише процедуре поступања, обавезује на сталну сарадњу надлежних ресора, те обавезује на вођење одговарајуће евиденције и израду годишњег извјештаја о насиљу над дјецом.

Протоколом дефинисан механизам за прикупљање података о насиљу над дјецом обавезује и да се прикупљени подаци анализирају, јер континуирано праћење остваривања права дјеце и њихова заштита, између осталог, је у функцији процјене досадашњих мјера и активности и истовремено основ за предлагање одговарајућих мјера ради побољшања оних дијелова система на које указују и анализе прикупљених података, али и у одређивању приоритета у поступању надлежних.

Први Извјештај о насиљу над дјецом у 2013.години, који је резултат примјене Протокола, поред статистичких показатеља - број дјеце жртава насиља, њихов узраст, пол, ко су починиоци, гдје се насиље дешава и у којем облику, указао је и на однос надлежних према овом проблему, указао је и које дијелове система и у којем правцу треба јачати да би систем заштите функционисао, али и  да друштво још увијек није у довољној мјери ни упознато ни осјетљиво на овај проблем.

Разматрајући први Извјештај о насиљу над дјецом у 2013. години, Влада Републике Српске је на Сједници одржаној 05.06.2014. године донијела Закључак којим се:

- Задужује Министарство просвјете и културе да у 2014. години води евиденције о дјеци жртвама насиља, злостављања или занемаривања, и према полу, те да предузете мјере, у случајевима насиља, злостављања и занемаривања, буду саставни дио извјештаја,

- Задужује Министарство здравља и социјалне заштите - Ресор за социјалну, дјечију и породичну заштиту, да подаци о предузетим мјерама у случају насиља, злостављања или занемаривања дјеце буду саставни дио њихових извјештаја.

Други извјештај, поред обавезујућих елемената, требао је, између осталог, показати и да ли су и у којој мјери испоштовани Закључци Владе, све са циљем да се надлежне службе учине одговорнијим у предузимању потребних мјера, у оквиру својих надлежности и овлаштења, а у циљу заштите дјетета и његових интереса.

Други Извјештај за 2014.годину није урађен на начин како је то Протоколом дефинисано и није објављен.

Трећи извјештај за 2015.годину још увијек није објављен.

И то, поред осталог, говори о односу надлежних према дјеци, посебно према онима који су свакодневно изложени различитим облицима насиља, злостављања и занемаривања.

Извјештај није сам себи сврха, извјештај мора бити у функцији сталног праћења присутности проблема и јачања система да одговори на потребе дјеце и њихово право на заштиту. Систем мора знати да ли је насиље над дјецом у порасту, да ли се смањује добна граница дјеце починилаца вршњачког насиља, да ли је један број дјеце више пута био жртва вршњачког насиља, гдје се и како збрињавају дјеце жртве породичног насиља, да ли и који број школа не види проблем у неприхватљивом понашању дјеце, да ли центри за социјални рад користе законом утврђена овлаштења у заштити дјеце.

Не постоји ни један разлог због којег би дијете трпило насилно понашање било кога, нити и један разлог којим се може правдати изостанак реакције надлежних служби у заштити дјетета.