ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

У наставку активности „О твојим правима у твојој школи" данас је представница Омбудсмана за дјецу, канцеларија у Фочи посјетила ОШ „Веселин Маслеша" у Фочи.

У разговору са управом школе сазнали смо да се настава у свим одјељењима одвија по редовном плану и програму, у условима оптималним за одвијање наставног процеса. Ученици школе традиционално се истичу на школским такмичењима из математике, физике, биологије и освајају нека од првих мјеста. Инклузивна настава одвија се у складу са Законом о основном образовању.

Радионица на тему „Да ли знамо шта је насиље?" одржана је у једном одјељењу ВИИ разреда. Ученици су упознати са основним одредбама УН Конвенције о правима дјетета, која је настала као израз потребе да се дјеци обезбиједи посебна заштита и брига у друштву.

У разговору са ученицима примијетили смо да доста знају о својим правима у образовању, на шта су они били  поносни, али нису имали сазнања о Протоколу о поступању у случајевима вршњачког насиља међу дјецом и младима у образовном систему и Протоколу о поступању у случају насиља, злостављања или занемаривања дјеце, па су добили основне информације о одредбама и циљевима ових протокола.

О свим врстама насиља над дјецом ученици су врло отворено разговарали, сматрају да је важно говорити о овој теми, да би се лакше препознале жртве насиља и да би им се пружила потребну помоћ, а починиоци пријавили надлежним институцијама. Кажу да је вербално насиље присутно међу вршњацима, али се толерише, па је постало устаљени начин комуникације међу младима, јер се често не препознаје као насиље. Насиље путем интернета и мобилних телефона је, можда, и најопасније јер дјеца нису довољно свјесна опасности и ризика која им пријете у виртуелној комуникацији.